Recept za (RAZBI)BRIGU – by Maša

Recept za (RAZBI)BRIGU – by Maša

Ko od nas ne brine? Svako koga ja poznajem brine. Čak i kada naletimo na nekog ležernog i manje zabrinutog nego što je to uobičajeno, obično prvo što nam padne na pamet je da je ta osoba premalo odgovorna prema životu. Da li je kulturološki uslovljeno, ne znam, ali brinuti u našim krajevima ima pozitivnu konotaciju. Kada kažemo za nekog da je brižan, mi zamislimo neku finu i empatičnu osobu koja lepo vodi računa o sebi, a naročito o drugima.

Ali, da li je to baš tako? Koliko puta smo se susreli sa situacijom u kojoj nas briga ometa, a ljudi koji za nas brinu, nas u stvari guše? Gde je ta tanka linija između funkcionalne brige koja koristi nama i ljudima za koje brinemo, a gde briga postaje nešto što čini naš život manje kvalitetnim? Gde je ona granica koju kad brižna osoba pređe, nije više nega, već preraste u proganjanje? Samog sebe ili drugih. Šta je ono što možemo da uradimo da napravimo distinkciju izmedju „zdrave“ i „nezdrave“ brige?

Knjiga sa jasnim naslovom Upravljanje brigama me je navela da napišem ovaj članak i podelim sa vama par jako simpatičnih, na momente čak duhovitih primera briga, koje možemo upotrebiti za bolje svakodnevno funkcionisanje.

Moj fokus će ovog puta biti na disfunkcionalnim brigama, jer sve ostalo nije višak.

Niko se ne rodi zabrinut. Zabrinutost se uči.

Zabrinutost može biti jezivo neprijatna i uprkos tome što je to mučenje koje sami sebi pravimo, to ga ne čini nimalo manje stvarnim. Zabrinutost je usko povezana sa osećanjem straha, stida i depresije, kao i sa simptomima tipa glavobolje, nesanice, visokog krvnog pritiska, migrene i sl.

A po drugoj strani, ona (briga) ume da bude tako simpatično spakovana. Zašto to kažem? Zato što su zabrinuti ljudi uglavnom jako prijatni, kreativni (kada naprave od muve slona i od nikakve priče roman), odgovorni ljudi (jer se puno bave preventivom), imaju lepo vaspitanu decu i primerni su građani. Zato mogu često biti jako ponosni na svoju brigu. Mogu misliti da više i bolje vole jer izjednačavaju ljubav i brigu i sl.

Međutim kada osveste koliko vremena i energije ode na sve to, procenat situacija u kojima su ta briga i njen intenzitet opravdani, računica im ne ide u prilog. Oni zapravo jako pate jer ne žive u “ovde i sada” skoro nikada. Dok se njihovo dete ljulja na ljuljašci, oni razrađuju scenario u glavi šta će da urade ako dete padne; dok jedu hranu u restoranu, brinu se da li su zaključali vrata ili je možda kuvar kinuo u hranu pa mogu da pokupe neki virus; još pre nego što odu kod lekara razrađuju razne potencijalne scenarije apropo ishoda analiza i sl. Šta ako, šta ako???

Ovaj uvod mi je bio bitan da vam dočaram kako ti ljudi razmišljaju.

Možda se pronalazite u nekom od ovih primera, a možda imate i neke svoje. Puno ljudi ima i podeljena područja, pa oko nekih stvari brinu više, nekih manje, ali procedura i rezultat su uglavnom jako slični. Previše utrošenog vremena i puno neprijatnih emocija.

“Ali kako da ne brinem ako mi je nešto jako bitno?!” reći će mnogi. Zato što je to još jedna u nizu zabluda, kao prethodno pomenuto jednačenje ljubavi i brige. Ti ljudi misle da što im je nešto važnije to je potrebnije da o tome više i intenzivnije brinu. A šta ako bih vam ja rekla da u velikom procentu vremena ipak brinete previše i to ne utiče na neku tamo kosmičku vagu gde vaš intenzitet brige omogućava bolji ishod? Da mnoge brige ne spadaju pod vaš domen kontrole ili su zbog proste statistike, nedostojne vašeg vremena?

3 tipa brige

Mislim da je sada ok momenat da podelim sa vama 3 tipa brige koje možete koristiti tako što ćete sledeći put uvrstiti vašu brigu u neku od njih i videti šta sa njom možete učiniti.

Postoje pitanja koja treba sebi da postavimo uvek kada brinemo oko nečega:

  1. Da li postoji mogućnost da se moja briga obistini?
  2. Koja je verovatnoća da će se moja briga obistiniti? (na skali od 1 do 10)
  3. Kada će se moja briga obistiniti? ( kroz par sati, dana ili godina?)

Ako se vaša briga neće ostvariti, ako se verovatno neće ostvariti, ili se najverovatnije neće ostvariti uskoro, onda ne treba da odgovarate na pitanja u nastavku. Možete biti sigurni da vaša briga spada u tzv. Kreativnu fikciju. To znači da ste stvorili brigu koja je u ovom periodu vašeg života potpuno imaginarna. Budite ponosni na svoju kreativnost! Svako prosečan može da brine zbog stvari koje će se uskoro desiti, ali zaista treba biti posebno nadaren da izmisliti loše izvedenu prezentaciju na poslu ako imate već puno iskustva na tom području, ili brinuti o tome da ćete upropastiti večeru koju spremate za prijatelje, a pri tom ste vični u kuhinji. Za to je zaista potreban talenat!

Idemo dalje sa pitanjima…

  1. Mogu li nešto uraditi da sprečim da se briga obistini?

Ako ne možete ništa uraditi da se vaša briga ne realizuje, stavite svoju brigu u kategoriju Van mojih moći. Na primer ako se brinemo da nećemo dobro spremiti večeru jer nismo mnogo vični u kuhinji postoji mnogo načina da se ovo reši (počnemo sa pripremom ranije, naručimo hranu iz restorana, potražimo pomoć iskusnijih prijatelja i sl.), ali ukoliko nas brine da li će sijati sunce na našem venčanju tu zaista ne možemo ništa i briga je loša investicija naše energije.

  1. Šta je to nešto što mogu učiniti za svaku od navedenih situacija?

Nabrojte sva moguća potencijalna rešenja koja vam padnu na pamet bez obzira na to koliko su savršena ili ne.

  1. Da li odlučujem da preduzmem nešto?

Odgovor na ovo pitanje traži iskrenost prema samom sebi. Niko vas ne posmatra i ocenjuje. Pored svake moguće akcije napišite ,,Da“ (uradiću nešto po pitanju toga), ,,Ne“ (neću učiniti ništa po pitanju toga) ili „Možda“. Pritom morate uvažiti da „možda“ zapravo u većini situacija znači ‘za sada ne’. Ako ste pored svojih briga stavili ,,Ne“ ili „Možda“, znači da ne planirate ništa da uradite povodom svojih briga. To je sasvim ok, naročito u slučaju malih briga. Pohvalite sebe na iskrenosti! Sasvim je ok ako odlučite da ne promenite režim ishrane zato što ste nabacili 2 dodatna kg, ali je besmisleno i surovo da sebe i dalje mučite brigama kad već ne planirate ništa da preduzmete. Nazovite ovakvu brigu Beskorisno čudo.

A šta radimo po pitanju briga i njihovih potencijalnih rešenja?

Ako smo ih propustili kroz sva prethodna rešeta i zaključili da jesu vremenski relevantna i spadaju u nešto što zaista želimo da promenimo jer nam dovoljno smeta i u domenu je naše moći?

Ovo možda već znate jer dolazi prirodnije od same selekcije pa samo kratki podsetnik.

Recept je jednostavan. Planiramo plan akcije takođe odgovarajući na nekoliko glavnih pitanja:

  1. Kako? (Plan akcije)
  2. Kada? (Važno pitanje, jer samo je sadašnja akcija stvarna, a buduća, kao i briga spada u domen kreativne fikcije)
  3. Zašto? (Svako treba da napiše svoju listu razloga, ali jedan jako bitan i dovoljan jeste da počnete nešto zapravo da radite umesto što sedite i brinete)
  4. Ostale informacije (tipa gde, uz čiju pomoć i sl).

To bi bilo to. Kako vam se čini? Da li ima smisla? Meni pomaže, a dete sam izuzetno Zabrinutog i sama se svrstavam u „lečene“ Zabrinute 🙂 Složićete se sigurno u jednom, a to je da ako pogledate svoju listu briga pre i posle ove selekcije, lista je sigurno kraća.

 

*Gulding, M.M. & Gulding, L.R. (1989). Upravljanje brigama učenje vedrine. New York: Silver Arrow/William Morrow & Company.

Facebooktwittergoogle_pluslinkedin

Оставите одговор

Close Menu